Академик ВИДОЈКО ЈОВИЋ

(изабран 18. новембра 2008)

Рођен је 2. септембра 1956. године у Пироту. Основну школу је завршио у Баваништу, а Хемијско-технолошко-техничку школу у Панчеву. Рударско-геолошки факултет у Београду уписао је 1975. и дипломирао 1980. године на смеру за петрологију и геохемију. Постдипломске студије из области петрологија магматских и метаморфних стена завршио је 1983. одбраном магистарског рада "Мафитске и асоциране магматске стене планине Јелице". Докторску дисертацију "Геохемија биоесенцијалних микроелемената у процесима површинског распадања кредно-терцијарних вулканита Србије" одбранио је 1990. на Рударско-геолошком факултету у Београду.

Од 1980. до 1985. радио је у Геозаводу (Београд), у Институту за неметале, на истраживању неметаличних минералних сировина. Од 1. новембра 1985. године ради на Рударско-геолошком факултету у Београду, и то најпре као асистент за предмет геохемија, а затим као доцент за предмет примењена геохемија (од 1991), као ванредни професор (од 1997) и као редовни професор за предмете примењена геохемија и методе у геохемији (од 2003). На Географском факултету у Београду предаје геохемију предела на смеру геопросторне основе животне средине. Предавао је и на Алтернативној академској образовној мрежи, у Истраживачкој станици Петница.

У школској 1987/88. години провео је 3 месеца на усавршавању на Природословно-математичком факултету у Загребу, а 1990-91. године 5 месеци на специјализацији у Абердину (Шкотска), у Маколи институту за проучавање земљишта (Macaulay Land Use Research Institute).

Председник је Одбора за крас и спелеологију САНУ, секретар Одбора за геохемију САНУ, члан Одбора САНУ "Човек и животна средина", члан Међуодељењског одбора САНУ "Дефицитарност селена и магнезијума у Србији". Био је научни секретар и члан Организационог одбора III међународног симпозијума о селену (1996, Београд) и Организационог одбора Првог симпозијума о магнезијуму (1998). Члан је Уређивачког одбора геолошких часописа "Геолошки анали Балканског полуострва", "Весник Геозавода", "Флогистон", "Problems in Biogeochemistry and Geochemical Ecology" (Казахстан). У енглеском часопису Mineralogical Abstracts изабран је за представника Србије за организацију апстраката, а представник је Србије и члан Извршног одбора у Европској асоцијацији за глине. Био је члан Редакционог одбора за издавање Сабраних дела Јосифа Панчића у 11 књига, као и Изабраних радова Василија Симића. Сарадник је на изради "Речника појмова из области ликовне уметности", који припрема САНУ.

Председник је Огранка Вукове задужбине у Баваништу (од 2003). Члан је Уређивачког одбора библиотеке Поучник Српске књижевне задруге (од 2003), члан Савета Хемијског факултета и потпредседник Савета Истраживачке станице Петница, члан Управног одбора Друштва „Ecologica“, члан Управног одбора Фонда за научна истраживања САНУ, члан Уређивачког одбора и уредник Билтена Фонда за научна истраживања САНУ и Bulletin of Scientific Research – Annual Report, главни и одговорни уредник часописа "Ecologica". Председник је Управног одбора Природњачког музеја у Београду. Члан је бројних научних друштава у земљи и иностранству. Члан је Међународне комисије за историју геолошких наука (International Commission on the History on Geological Sciences, која се налази у саставу International Union of Geological Sciences).

Поводом сто година постојања Српског геолошког друштва 1991. године добио је повељу за допринос развоју геологије и рад у друштву, а поводом 110 година Српске књижевне задруге додељена му је повеља за помоћ Задрузи у неговању српске речи и књиге. Члан је комисије Фонда Краљевског Дома Карађорђевића (за област геологије и рударства). Држао је традиционалну беседу на 71. Вуковом сабору у Тршићу (2005).

Објављивао је текстове у Књижевности, Књижевним новинама, Књижевном листу, Културном додатку Политике итд.

Научна активност В. Јовића обухвата више области: геохемију (геохемију површинског распадања различитих стена, геохемију селена у различитим природним срединама, геохемију талијума, геохемију магматских и седиментних стена, геохемијску терминологију), минералогију површинског распадања, минералогију земљишта и глина, петрологију, петроархеологију, историју геологије и популаризацију геологије.

Објавио је око 280 радова у домаћим и међународним часописима и следеће књиге: Геохемијски речник. Савремена администрација, Београд, 1995; Површинско распадање вулканских стена у Србији. Савремена администрација, Београд, 2000; Из историје геологије у Србији. Јантар група, Београд, 2002; Geohemijske osnove ekološkog menadžmenta. Ecologica, Beograd, 2004 (са Л. Јовановић). Приредио је за штампу: 2 књиге Јосифа Панчића (Јестаственица - Минералогија и геологија; Студије и преписка), 4 књиге Драгослава Срејовића (Огледи о древној уметности; Празно поље. 3. издање; Искуства прошлости; Илири и Трачани - О старобалканским племенима); Зборник радова Туристичка валоризација Таре (са И. Мисаиловићем), Zbornik radova Ekološki problemi gradova (са Л. Јовановић).

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 30. октобра 2003, а за редовног члана 5. новембра 2009. године.