Вукова задужбина основана је 1987. године. Иницијатива за њено оснивање потекла је од Одбора за обележавање 200 годишњице рођења Вука Стефановића Караџића, кога су чинили представници Српске академије наука и уметности и других најзначајнијих научних, образовних и културних организација и институција у Србији. Сви су они касније постали и оснивачи Вукове задужбине.
Вукова задужбина основана је као невладина, самостална народна установа која се бави свим областима народног живота и стваралаштва, у духу трајних вредности Вуковог дела. Њени оснивачи су 16. јула 1987. године потписали и посебан Споразум о оснивању Вукове задужбине. Задужбина је основана као Фондација и уписана у Регистар задужбина, фондова и фондација Србије.
Прва седница Скупштине Вукове задужбине одржана је 6. новембра 1987. године на Коларчевом народном универзитету у Београду, у чијем раду је учествовало више од 500 оснивача и суоснивача, повереника, задужбинара, представника многих удружења, установа и гостију Задужбине.
Циљеви
Вукова задужбина, заједно са својим огранцима, ради на очувању и заштити српског језика и писма, уз пуно уважавање његове територијалне и стилске разуђености; помаже филолошка и лингвистичка истраживања на српском говорном подручју, као и истраживања живота и обичаја српског народа ; унапређује сарадњу са сродним организацијама у земљи и свету у којима се изучава српски језик и књижевност; помаже издавање дела Вука Стефановића Караџића; награђује књижевно стваралаштво и научне радове из области којима се Вук бавио (историја, књижевност, филологија, лингвистика, етнологија, етнографија, етномузикологија ...); помаже заштиту и чување споменика, спомен-обележја и културних добара везаних за живот и дело Вука Караџића ...
Огранци Вукове задужбине
Вукова задужбина оснива своје огранке у земљи, заграничју и дијаспори и они представљају веома важан облик њеног рада. Ширећи мрежу својих огранака на целом српском културном простору, Задужбина доприноси бољем међусобном упознавању и повезивању Српског народа на заједничким и веома важним друштвеним темама и задацима, којима се штити и чува његов културни и духовни идентитет.
До сада је основано четрдесетак огранака у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Словенији, Мађарској, Немачкој, САД, Канади, Аустралији ... Огранци организују такмичења ученика основних и средњих школа, која имају за циљ очување српског језика и писма; бележе и истражују усмена и материјална дела богате српске народне баштине и имају развијену издавачку делатност.
Научни скупови
Вукова задужбина већ годинама организује научне скупове о слојевима култура појединих заокружених просторних културолошких целина. Први научни скуп одржан је 2005. године у Беочину на тему Слојеви култура Фрушке горе и Срема (објављен је и Зборник), а сада се припрема научни скуп на тему Слојеви култура Баната.
Трибина Вукове задужбине
Почев од 19. фебруара 2009. године Вукова задужбина у Београду започела је нову делатност – припрему и спровођење периодичне трибине „Културно наслеђе“. Трибина је замишљена као представљање и вредновање нових, значајнијих књига из области језика, фолклора и етнографије српског и других словенских и балканских народа.
Циљ ове трибине је да информише јавност о важнијим резултатима истраживања и публиковања појединих тема из области језичко-културне проблематике, потстакне развијање критичке мисли о стању језика и културне баштине код Срба и њима сродних народа, да окупи заинтересоване људе, који могу својим знањем и добром вољом помоћи да језик и културно наслеђе добију одговарајуће вредновање у садашњем друштву и да буду сачувани за нове нараштаје.
Трибина ће се одржавати најмање једном месечно у просторијама Вукове задужбине у Београду (Краља Милана 2, први спрат, свечана сала), а по потреби и у другим местима, где за то има оправдање. Уређивање и вођење трибине Вукова задужбина је поверила проф. др Љубинку Раденковићу.
Улаз је слободан.
Награде Вукове задужбине
Вукове задужбина сваке године, почев од 1990, додељује награде за неговање, подстицање и унапређивање књижевног и уметничког стваралаштва, научних и истраживачких пројеката, насталих на трагу поука и порука Вука Стефановића Караџића. Награда за уметност додељује се једном аутору за оригинално уметничко дело настало у Србији, Црној Гори или иностранству, односно за књижевно дело објављено на српском језику. Награда за науку додељује се једном аутору за научно дело, објављено на српском језику, из научних области којима се бавио Вук Караџић (наука о књижевности, историја, лингвистика, фолклористика, етнологија, етнографија, етномузикологија, географија).
Саборски дани Вукове задужбине
У оквиру Вуковог сабора, Вукова задужбина од 1999. године учествује са својим програмима. У Гимназији Вук Караџић у Лозници представљају се поједини огранци Вукове задужбине, а у Дому Вукове задужбине у Београду одржавају се округли столови посвећени актуелним културолошким темама. До сада је одржано 10 округлих столова: Срби у свету (1999); Српски језик данас (2000); Вуково дело и савремени однос према традицији (2001); Народна архитектура данас (2002); 150 година од штампања Првог издања Вукове књиге «Српске народне приповијетке» (2003); Двеста година српске револуције – обнова српске државе (2004); Књижевно дело Стевана Сремца у другим медијима (2005); Романсирање историје (2006); Српски језик и речници (2007); Актуелност Вукових порука (2008).
Ђачки Вуков сабор
У оквиру Ђачког Вуковог сабора, Задужбина је покровитељ Републичког такмичења ученика основних и средњих школа из српског језика и језичке културе у Тршићу.
Вукова задужбина награђује ученике-победнике:
• Републичке смотре рецитатора Песниче народа мог (млађи, средњи и старији ученички узраст);
• Манифестације Дани ћирилице у Баваништу и Вуковог звона у Лозници, као и победнике на другим такмичењима која организују огранци Вукове задужбине и сродна друштва;
• Републичког такмичења ученика средњих школа у беседништву;
• Заједно са Друштвом за српски језик и књижевност Србије и Министарством просвете награђује најбоље лингвистичке секције основних и средњих школа у Србији.
Задужбина годинама учествује и у акцији Радио Београда Књига солидарности и финансијски је помагала издавање више књига из области лингвистике, етнологије, историје књижевности и уметности, народне књижевности и зборника радова са научних скупова о Вуку Караџићу, његовим савременицима и следбеницима.
ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
„Даница“
Вукова задужбина већ петнаест година публикује „Даницу“, српски народни илустровани календар-забавник, савремену националну читанку, у духу најбољих традиција Вуковог истоименог календара - забавника, који је излазио у Бечу почетком XIX века (1826 - 1829. и 1834).
„Даница“ Вукове задужбине покренута је 1994. године и стиже у руке читалаца од Америке до Аустралије, уједно и ширећи породицу задужбинара. „Даница“ стиже и у библиотеке свих школа у Србији, а проширена је и додатком Даница за младе. Око Данице је окупљен велики број стваралаца и стручњака из најразличитијих научних области којима се Вук бавио.
„Задужбина“
Вукова задужбина од 1988. године издаје свој лист „Задужбина“. То је публикација препознатљивог изгледа и садржаја, која излази четири пута годишње (март, јун, септембар и децембар). Лист прати најважнија збивања у култури, науци, просвети, уметности, народној књижевности, историји и бележи све значајне догађаје из живота народа и народног стваралаштва. У њему сарађују многи познати посленици из области културе, науке, уметности и јавне речи из земље и света. До сада су штампана 83 броја овог листа.
Синтезе
• Монографија „Старо српско рударство“, аутора Симе Ћирковића, Десанке Ковачевић-Којић и Руже Ћук;
• Зборник „Срем кроз векове“, у коме су дати прилози са научног скупа организованог од 29. септембра до 01. октобра 2005. године у Беочину;
• Монографија „Зграда Министарства просвете“, аутора Милојка Гордића посвећена Дому Вукове задужбине.
Посветни зборници
• Зборник „Спомен на Милана Ђоковића (1908-1993)“, једног од оснивача и првог председника Скупштине Вукове задужбине, објављен је 1994. године;
• Вукова задужбина, Задужбина Иве Андрића и Етнографски музеј објавили су 1998. Зборник „Спомен на Гвоздена Јованића (1926-1997)“, првог председника Управног одбора и члана Савета Вукове задужбине;
• Зборник „Вуковој задужбини, Академик Дејан Медаковић“, у коме су сабране беседе, текстови о савременицима, спомени и записи Дејана Медаковића, као и прилози о њему објављени у листу „Задужбина“, „Даници“ и у другим публикацијама Вукове задужбине;
• Институт за књижевност и уметност, Вукова задужбина и Задужбина Десанка Максимовић објавили су Зборник „Признање професору Слободану Ж. Марковићу“, којим је обележено 80 деценија живота и више од 50 година богатог рада професора Марковића.
Научна издања
Стојан Новаковић „КОСОВО, српске народне песме о боју на Косову (епски распоред)“, Посебно издање Вукове задужбине, Београд, 1995.
Фототипска издања
Публикована су фототипска издања свих пет годишта Вуковог забавника „Даница“ (Беч, 1826, 1827, 1828, 1834; Будим, 1829).
Студије о Србима
Вукова задужбина, Завод за уџбенике и Матица српска покренули су Едицију Студије о Србима, у оквиру које се објављују књиге познатих научника из света. Оне су, превасходно, посвећене српском језику, књижевности, нашој култури и историји. У оквиру ове едиције, до сада је објављено 16. књига: Асмус Серенсен „Прилог историји развоја српског јуначког песништва“; Борис Унбегаун „Почеци књижевног језика код Срба“; Владислав Лубаш „Студије из српске и југословенске ономастике и социолингвистике“; Герхард Геземан „Студије о јужнословенској народној епици“; Иштван Пот „Српско - мађарски односи у 19. веку“; Јожеф Шиц „Српскохрватска географска терминологија“; Казимјеш Фелешко „Значење и синтакса српскохрватског генитива“; Манфред Јенихен „Југославистичке теме“; Павел Рудјаков „Историја као роман“; Питер Херити „Лнгвистичка разматрања“ Предраг Степановић „Говор Срба и Хрвата у Мађарској“; Ронел Александер „Структура поезије Васка Попе“; Станислав Хафнер „Српски средњи век“; Максимилијан Браун „Српскохрватска јуначка песма“; Павел Јозеф Шафарик „Историја српске књижевности“; Владимир П. Гутков, „Славистика-Србистика“.
Огранци Вукове задужбине
Огранци Вукове задужбине, у оквиру своје издавачке делатности, објавили су више књига, зборника, монографија и других публикација.
Дом Вукове задужбине
Дом Вукове задужбине у Београду (Краља Милана 2) била је кућа некадашњег трговца Димитрија Мите Голубовића, саграђена 1870/71. године. Зграда је зидана по пројекту архитекте Александра Бугарског, једног од највећих српских архитеката XIX века. Архитекта Бранко Таназевић је 1912. године изградио једно крило са унутрашњим двориштем и том приликом је урађена и фасада, која је све до данас сачувала свој изглед. Драгутин Инкиостри Медењак, сликар и редовни професор на Уметничко-занатској школи у Београду, урадио је на улазу 1906-1907. зидне слике, с орнаментима и мотивима српске народне уметности. Четири алегоријске фигуре - Вера, Уметност, Историја и Просвета - веома су пажљиво и успешно рестаурисане 1997. године.
Зграда улази у ред најстаријих и највреднијих историјских споменика Београда и после Теразијске чесме, саграђене 1860. године, најстарији је објекат на Теразијском платоу. Завод за заштиту споменика културе града Београда ову зграду прогласио је 1966. године спомеником културе.
Зграда и делатности које су се у њој одвијале, више од 100 година, уткане су у просветну и културну историју српског народа. У згради је најпре било смештено Просветно одељење, а затим Црквено, Задужбинско и Уметничко одељење. Од 1878. до 1952. године у згради је било смештено Министарство просвете и црквених дела: најпре Кнежевине и Краљевине Србије; од 1918. године Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, па Краљевине Југославије, а после 1944. године Министарство просвете Народне Републике Србије.
У окупираном Београду, од 1915. до 1918. година, зграда је коришћена као канцеларија Главне Интендантуре Аустро-угарске војске и у њој је била смештена и Главна поштанска управа.
После капитулације Краљевине Југославије 1941. године, Министарство просвете је накратко престало са радом, али је убрзо основано Одељење за наставу на немачком језику, које је ту деловало све до ослобођења Београда, октобра 1944. године.
У новембру 1944. године основано је Повереништво за просвету НР Србије, које је почетком априла 1945. године прерасло у Министарство просвете. Оно је у згради остало све до 1952. године, када су се у њу уселиле неке савезне институције: Савезни завод за патенте; Савезни завод за продуктивност рада и Редакција листа Младост. Од 1988. године зграда је додељена Вуковој задужбини. Генерална реконструкција зграде обављена је 1997/98. године уз помоћ Владе Србије. Том приликом, веома успешно је рестаурисан плафон хола, степениште и ограда, а осветљење хола решено је савременим полијелејем.
Током 2006. године, у оквиру Пројекта Лепша Србија, обављена је ревитализација спољне фасаде Дома Вукове задужбине, коју су финансирали град Београд и Влада Грчке. Након месец дана интензивног рада, ова лепа зграда – засијала је пуним сјајем.
Вукова задужбина је, заједно са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, објавила монографију о Дому Вукове задужбине (1996), аутора Милојка Гордића, под називом Зграда Министарства просвете.
Вукова задужбина
11000 Београд, Краља Милана бр. 2.
Тел. 2682-803, 2683-890, Факс: 2685-752
Текући рачун: 205-8530-09
Website: www.vukova-zaduzbina.rs
E-mail: sladjana.mladjen@vukova-zaduzbina.rs
slavko.vejinovic@vukova-zaduzbina.rs
snezana.bojic@vukova-zaduzbina.rs
Врата Вукове задужбине отворена су за задужбинаре, сараднике и пријатеље Вукове задужбине, као и за све друге поштоваоце дела Вука Стефановића Караџића. Вуковој задужбини могу да приступе сви они који једнократно или у ратама уплате:
- као суоснивачи - задужбинари 600 динара
- као добротвори 3.000 динара
- као велики добротвори 6.000 динара
Установе и предузећа, организације и заједнице које приступе Задужбини и обезбеде улог од четрнаест хиљада динара (14.000) постају суоснивачи Вукове задужбине.
Школе, манастири, културно-уметничких друштава и задужбине које приступе Задужбини и обезбеде улог од је најмање три хиљаде динара (3.000) постају суоснивачи Вукове задужбине.
Предузећа и установе које приступе Задужбини и обезбеде улог од најмање тридесет хиљада динара (30.000) постају добротвори.
Предузећа и установе које приступе Задужбини и обезбеде улог од најмање шездесет хиљада динара (60.000) постају велики добротвори.
Приложници Вукове задужбине су појединци и организације који редовно уплаћују годишњи износ за који се сами определе.
Задужбински улози у страним валутама за појединце износе: 100 УСА долара, или 100 евра. Овим улозима се стиче статус добротвора, а већим улогом статус великог добротвора.