У складу са одлуком Скупштине Вукове задужбине и дугорочним програмом рада, на састанку језичких стручњака, одржаном у Дому Вукове задужбине 8. јула 2009. године, основан је Савет за српски језик Вукове задужбине. Задатак Савета је да се стара о примени стандардизације језика, да повезује и подржава рад надлежних установа и појединаца који могу да утичу и мотивишу ширу јавност за непрекидну бригу о српском језику. Посебну пажњу Савет ће посветити стручном усавршавању свих оних који се српским језиком баве свакодневно, пре свега лекторима. Настојаће да Вукова задужбина установи годишњу награду за оног који је дао највећи допринос развоју језичке културе у протеклој години.
У састав Савета изабрани су: академик Иван Клајн, мр Владо Ђукановић, доц. др Вељко Брборић, др Драго Ћупић, др Миодраг Матицки, доц. др Александар Милановић, проф. др Срето Танасић, проф. др Рада Стијовић, Зоран Хамовић и Зоран Колунџија.
У организацији Савета за српски језик, а у оквиру Саборских дана Вукове задужбине у Свечаној сали Дома Вукове задужбине одржан је Округли сто, једанаести по реду, о теми – Култура језика. Излагањима и дискусијом учесника Округлог стола обухваћена су актуелна питања српског језика и језичке културе у образовном систему, средствима мултимедијалне комуникације и у издаваштву. О овим темама говорили су: др Миодраг Матицки, Дугорочни пројекат Вукове задужбине – Култура језика; Зоран Хамовић, Језичка култура у издаваштву; академик Иван Клајн, Транскрипција страних речи у српском језику; проф. др Срето Танасић, Стандардизација српског језика и језичке културе, проф. др Рада Стијовић, Језичка култура студената; мр Владо Ђукановић, Језичка култура у електронским медијима; доц. др Александар Милановић, Језичка култура у штампаним медијима и доц. др Вељко Брборић, Језичка култура ученика. Расправу на Округлом столу водио је Зоран Хамовић, модератор, а учествовало је двадесетак стручњака из области језика и образовања.
Уводно излагање др Миодрага Матицког, председника Вукове задужбине
Округли сто који је одржан у Вуковој задужбини 13. септембра 2008. године у време прошлогодишњег Вуковог сабора, показао је колико су вредне Вукове трајне поруке и колико могу бити плодотворне и ослонац временима која долазе, као што су биле и током протекла "два века Вука". Да издвојим само прилоге о Вуковој реформи и књижевном језику у Црној Гори, о Вуковом стилу као темељу српске књижевне традиције, српског књижевног језика, или ону Вукову кратку поруку која се тиче нашег односа према другим језицима: "Не ваља мрзети на језик!"
На округлим столовима које Вукова задужбина одржава у дане Вуковог сабора, језик је у више наврата био централна тема: 2000 - "Српски језик данас", 2007 - "Српски језик и речници". Тема округлог стола у дане Вуковог сабора 2009. године гласи: "Култура језика". То је истовремено и назив дугорочног пројекта Вукове задужбине, једногласно усвојеног на Скупштини у новембру 2008. године. Било је време да се већина програмских активности Вукове задужбине које се тичу језика, обједине као дугорочни пројекат Култура језика.
На Скупштини је решено да овом пројекту морају бити подређена наша ангажовања када је реч о републичким такмичењима, као што су она у дане Ђачког Вуковог сабора, такмичења младих рецитатора и беседника чији смо покровитељ, посебно конкурси за младе које расписују наши огранци са циљем унапређивања познавања српског језика и културе језика (огранци из Лознице, Градишке, Чачка, Ниша, Баваништа, Велике Моштанице).
Свесни да "Вуков рат" за српски језик и правопис и даље траје, да ће једнога дана Европа од свих ових језика на нашем простору прихватити само један, и то онај који буде најдоступнији, да је већ време да се код нас информатичко питање језика и писма постави као државно питање, Вукова задужбина сматра да има право да у овој области утврди и далекосежније планове. Зато је основала и свој Савет за језик и уз пуно поштовање свих напора које улажу компетентне установе: САНУ преко свог Одељења за језик и књижевност, Матица српска, Катедре за српски језика на Универзитетима у Београду, Новом Саду, Нишу, па и поједини издавачи, да издвојим часни "Прометеј", који издваја знатна средства за штампање књига које директно доприносе култури језика. Вукова задужбина ће деловати на свој начин, окупљајући најбоље стручњаке, преко огранака и својих публикација, у листу Задужбина и календару-забавнику Даница, старањем о издањима огранака, посебно у раду са младима, ту пре свега мислим на покренуту Даницу за младе.
Српски језик је нападнут крајем 20. века и доживео је силне ударе са далекосежним последицама. Егзодуси, присилне сеобе, учинили су постојеће дијалектолошке карте српског језика превазиђеним. Настале су оазе избеглица које мењају језик како би се прилагодили новој средини, људи на ризичним просторима, на Косову на пример, мењају језик не би ли се језичком мимикријом заштитили, милиони Срба у свету били су крајем 20. века принуђени да мењају језик прихватајући разне варијанте само да би прикрили своје порекло. Сведоци смо кварења језика и настајања накарадног новоговора у обраћањима политичара јавности, на Скупштини као трибини која се народу из дана у дан намеће преко телевизије можемо пратити карикатурално беседништво. У издавачким кућама отпуштају се лектори или се лекторски посао обавља траљаво, уместо да се уведу лиценце за тако важан посао када је језик у питању и обавезни семинари за лекторе. Зато нам тако изгледа језик у штампи, у књигама чак и најеминентнијих издавача, у уџбеницима који су званично прихваћени, у којима језик одбија ученике од градива. Да се посао лектора ваљано обавља када је реч о књигама за младе, не бисмо морали да за додатак Данице за младе редигујемо чак и рекламне белешке издавача књига за децу које пишу уредници како би на достојан начин представили најбоље књиге намењене деци, као и белешке о појединим фестивалима. Да Завод за уџбенике има ваљане лекторе не би изишла књига истакнутог историчара у којој налазимо: "У вези споразума", "Путеви и начини", "Први покушај завршио је неуспехом", "Средњеевропски", "Био је са ставом задовољан", "Кад (војници) уђу у старим границама", "Влада је требала", "Водила се борба о томе", "Није одустајао од гледишта у погледу Србије".
Када је реч о новоговору, као да у кварењу језика предњаче ствараоци, интелектуалци, који су, када је језик у питању, одувек били жилав сој. Они први препознају сигуран пут до материјалне подршке моћника и брже боље су, на пример, баш ту реч препознати прихватили како би се декларисали као људи естаблишмента, који умеју да мисле и политички се изражавају на начин који захтевају нове прилике. Тако у разговору четири водеће личности српске културе који је Политика објавила под насловом "Сеча фестивала и `сабља` у култури", реч препознати употребљена од свих њих по десетак пута. Својом привидном безазленошћу она је прекрила друге, прејаке речи са негативним предзнаком које су у том разговору употребљене: тријаж, дијагноза, редукција, демаркација. Све је то елегантно замењено већ после првих реплика фразом "препознавање вредности". Тако, држава треба да препозна који фестивали раде на развоју културе, "Фестивал игре" је одмах препознат, али су одмах препозната и још два бренда у култури ("Систем сити" и "Егзит"), министарство би требало да препозна национални фестивал као национални интерес, препознати су популистички моменти, "Синема сити", показало се у даљем разговору, држава ипак није довољно препознала. У разговору се препознаје чак и више деценија старо "Стеријино позорје", али "са десетим делом (ранијег) буџета". Реч препознати се, коначно, свела на једино валидно мерење у данашњем нашем систему вредности, на новац. За легитимизацију новоговором тренутно је веома битна реч одржив. Почело је од безазленог премијеровог израза одрживи развој и, сада, чак и музејски кустоси том речју оправдавају свој нерад.
Умесно питање може да гласи: Шта ту може Вукова задужбина? Па она је само део укупног напора да се нашем језику обезбеди слобода развоја, богаћења, размишљања о њему као синониму одрживости народа. Језик одржавају живим говор и писање, нешто се од новоствореног у језику прими, а нешто нестаје, речи настају и нестају, богате им се и мењају значења, али управо у свему томе лежи снага живог језика. Када је пре петнаестак година, у складу са сецесионистичким процесима на тлу бивше Југославије, вршен озбиљан притисак да се у српском језику укине ијекавица (иницијатива је потекла из Републике Српске и имала је подршку већине водећих језичких ауторитета), на јавној трибини у Вуковој задужбини (намера је била да се посредством Задужбине ова идеја и озакони), дошло је до снажног и, показало се, успешног отпора.
Пројекат Култура језика помогао би Вуковој задужбини да бар делом следи програмска усмерења Гетеовог института или Бритиш кансила, који се старају о неговању и ширењу немачког и енглеског језика у свету. Циљ Вукове задужбине био би далеко скромнији, али ништа мање вредан: неговање културе српског језика и ширење овог настојања у матици, дијаспори и заграничју гдегод Срби живе. И у оквиру овог пројекта у првом плану били би млади. Управо ту видимо посебну мисију школског забавника Данице за младе. Најбоља дела намењена деци и она која су деца начинила била би објављивана заједно са ваљаним преводима на немачки и енглески, за почетак. Прилог овог школског забавника били би снимци бираних беседа, од Немање и Светога Саве до беседа Љубомира Симовића, које би читали најбољи наши глумци. Све бисмо учинили да млади одрастају на прави начин уз књигу, да се на лепом српском језику шири коло читалаца.
Циљ Вукове задужбине јесте да учини све што је у њеној моћи да брига о језику и писму постане саставни део приоритета дугорочне стратегије Србије у области културе и у области науке. Знатно смо допринели да Вуков сабор ове године буде у знаку неговања културе језика. Наш огранак у Лозници представиће Даницу за младе, која је већ побрала велика признања у Градишки, у Републици Српској, у Косовској Митровици и у Великој Хочи. Модератор нашег округлог стола биће и главни беседник на завршној саборској свечаности; Петар Краљ ће изговорити песму Лазе Костића Santa Maria della Salute, нашу песму над песмама, која је најбољи пример животворности српског језика.
Присуствовали су: Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе, доц. др Вељко Брборић, чланови; Слађана Млађен, управник и Снежана Бојић, секретар Вукове задужбине.
Разматрана су питања којима ће се Савет у наредном периоду бавити и покренута иницијатива да се у Србији 2010. прогласи Годином језика и књиге и то од 23. 04 2010 до 23. 04 2011.
Задаци:
• одредити Вукову задужбину као домаћина и координатора пројекта и будући простор деловања Центра за књигу;
• до 23. 04 2010. припремити и представити акциони план и програм активности у вези са српским језиком
• расправити статус Закона о националном службеном језику и матичном писму из 2004. године, као и Закона о службеној употреби мањинских језика и организовати јавну расправу;
• направити преглед надлежности установа и појединаца (са биографијама) који су везани за стручан рад на развоју српског језика и језичке културе (поставити их на сајт Вукове задужбине);
• отворити листу професионалних лектора који раде у медијима и издаваштву, (као и списак издања у којима се /не/појављују лектори, искористити овогодишњи Сајам књига и издавачима понудити анкетни листић са молбом да ставе на листу и пријаве свог лектора за награду. Коначан списак лектора би био први у Србији и нашао би се на сајту Вукове задужбине);
• установити мапу (са географским, историјским и статистичким показатељима) где се говори српски језик (у заграничју и дијаспори);
• сачинити листу институција: катедара, лектората, курсева, школица – за академско изучавање језика страних полазника као и за подучавање српске деце у свету;
• истражити из чега се и како учи српски језик у редовној школској настави и шта се препоручује као релевантна литература (речници, правописи, граматике, стручни приручници);
• посветити посебну пажњу мањинским језицима
• организовати медијски форум, (укључити телевизију и штампу, отворити комуникацију са гледаоцима односно читаоцима, дати могућност питања, одговора, савета /одговара лектор куће/, нпр. анализа језика реклама и језика политике, ...);
Савет је, на једној од претходних седница, донео одлуку о утврђивању Награде лекторима за професионалну бригу о језику.
На састанку, планираном за 29. септембар у просторијама Вукове задужбине, на коме је предвиђено да присуствују: др Жарко Обрадовић, министар просвете, Небојша Брадић, министар културе и Божидар Ђелић, министар за науку биће представљена та иницијатива Савета за српски језик Вукове задужбине и утврђене могућности да три министарства припреме и потпишу Протокол о заједничкој реализацији пројекта.
