БАНАТ КРОЗ ВЕКОВЕ

Слојеви култура Баната

Едиција Синтезе3

Београд, 2010, Штампарија Службеног гласника, 972 стране, тираж 1000 примерака. Цена по примерку 3.000,оо динара.

    На корицама зборника, као симболични знак зачињања и трајања културе Баната кроз векове, нашла су се колица од глине са два точка из бронзаног доба у која су упрегнуте свете патке Дупљајска колица, ископана крај Вршца. У колицима стоји Вршачки идол спреман да, уз помоћ сунца, узлети. (Дизајн корица: Иван Јоцић).

Уређивачки одбор: Академик Дејан Медаковић, Стеван Бугарски, Динко Давидов, Жарко Димић, Видојко Јовић, Александар Лома, Миодраг Матицки, Јован Пејин, Момчило Спремић, Славко Вејиновић, секретар

Рецензенти: академик Динко Давидов, академик Момчило Спремић, академик Видојко Јовић, др Миодраг Матицки

Уредници: Миодраг Матицки, Видојко Јовић

Објављивање овог зборника помогли су:

- Секретаријат за културу града Београда

- Покрајински секретаријат за културу

- Министарство културе Републике Србије

- Јавно предузеће Завод за уџбенике Београд

- Јавно предузеће Службени гласник Београд

Настављајући активност на синтетичком представљању слојева културе појединих регија, Вукова задужбина је објавила зборник посвећен Банату, имајући у виду не његове садашње политичке границе већ га сагледавајући као веома широку, а опет, захваљујући историјским приликама, судбински заокружену регију која је вековима значајно учествовала у утврђивању традиције европске културе, и зато што су у њој заједнички живели и стварали многи народи.

У Зборнику Слојеви култура Баната нашли су се прегледи историографије Баната, археолошких слојева древних култура, најважнијих историјских догађаја који су оставили дубљи траг у уобличавању културолошког миљеа кроз векове - у средњем веку, у време владавине породице Јакшић, за време турске власти, у време „Великог бечког рата“ 1683-1699. и истеривања Турака из Баната 1717-1718, у време револуције 1848, Тамишког сабора и Велико-кикиндског дистрикта, у време и после Првог светског рата.

Посебним прилозима обухваћени су архитектура барока и каснији стилски слојеви, облици примењене уметности у Банату. Када је реч о историји уметности, осветљене су позиције Баната као граничног простора Истока и Запада, посебно су обрађени манастири у Банату (Банатска Света Гора) и утицај књижевних и културних кругова око црквених седишта (Вршац, Темишвар); уметност Зографа у Банату, знаменити српски интелектуалци и уметници међу Банаћанима у време културног препорода, сликарство националних мањина, банатски говор и банатска топономастика.

Када је реч о књижевности, истакнут је феномен појаве прворазредних писаца који су обележили своје доба, како у 18. и 19. веку (Доситеј, Стерија, Бранко Радичевић), тако и у 20. веку (Црњански, Васко Попа). Посебна је обрађена богата банатска књижевна периодика (листови, часописи, алманаси, календари) који су излазили у Вршцу, Бечкереку, Великој Кикинди, као и историја позоришне уметности, значајне традиције певачких друштава (Панчево, Вршац), историја школства, песме, ношња и игре Баната. Истим принципом, као посебне целине, обухваћено је и учешће у култури Баната других народа: Румуна, Мађара, Немаца, Словака, Чеха, Руса, Јевреја.

Зборник Слојеви култура Баната богато је илустрован, са пратећим научним апаратом, именским и појмовним регистром.

Захваљујући богатству слојева култура Баната, великој грађи која је до прикупљена и проучена, овај зборник ће свакако оправдати настојања Вукове задужбине да се синтезама осветле слојеви култура појединих регија.

С А Д Р Ж А Ј

I

Снежана Маринковић, Банат у праисторији, антици и током сеобе народа

Mомчило Спремић,Породица Јакшић у Банату

Александар Крстић, Банат у средњем веку

Јелка Ређеп, Гроф Ђорђе Бранковић, визионар обновљене српске државе

Душко М. Ковачевић, Прилог за историју Вршачког владичанства

Пера Николић, Владика Теодор Несторовић

Јован Пејин, Банат под турском окупацијом

Жарко Димић, Први Аустро-турски рат 1716-1718. и ослобођење Баната од турске власти

Владан Гавриловић, Српски национални програм на Темишварском сабору

Јован Пејин, Банат у „Великом рату“ 1914-1918. године и ослободилачки напор

Драгољуб Р. Живојиновић, Банат у преговорима Савезника и Румуније 1914-1916

Драго Његован, Српско-румунски односи и положај Румуна у Српском Банату од присаједињења Војводине Србији до Видовданског устава Краљевине СХС

II

Динко Давидов, Зографске иконе Баната Темишварског

Миодраг Јовановић, Уметност у Банату у XVIII веку између истока и запада

Бранка Кулић, Банатски дрворезбари у XVIII веку

Војислав Матић, Барок у Банату

Спасоје Граховац, Српска књижевност у Банату у XVIII и XIX веку

Миодраг Матицки, Српска банатска периодика (1827-1920)

Драшко Ређеп, Двадесети век књижевног Баната

Алојз Ујес, О позоришном стварању на тлу Баната 1718-1918

Милош Немањић,Знаменити српски интелектуалци и уметници међу Банаћанима у време културног препорода

Александар Лома, Словенски именски слојеви у Банату: преглед досадашњих налаза и преостала питања

Никола Ф. Павковић, Слојеви народне религије у Банату

Селена Ракочевић, Матрице успостављања друштвених идентитета у традиционалној плесној пракси Срба у Банату током XX века

III

Лаура Спариосу, Румуни у Банату

Бранко Бешлин, Немци у Банату

Агнеш Озер, Мађарска историографија XIX века о Банату

Алексеј Арсењев, Руси у Банату

Јан Бабиак, Словаци у Банату

Војислава Радовановић, Јевреји у Банату

Јелена Кнежевић, Сликарство националних мањина у Банату (Мађара, Румуна, Немаца и Словака) од XVIII до XX века

IV

Зоран Туркан, Прилог за историју Свете горе Банатске

Стеван Бугарски, Правни положај Православне српске епархије Темишварске

Грозданka Гојков, Школство у Банату

Миодраг Милин, Заједница и школа код банатских Срба у Румунији

Рајка Грубић, Пољопривреда Баната до средине XX века

Драган Петровић, Индустријализација Баната